Jesi došla sama?!

Nemoguće da se ne dotaknemo ove pošasti, zaraze koronom ili što kazu na nekim zvaničnim sajtovima: Pandemija bolesti koju izaziva korona virus (COVID-19) je nezapamćenih razmera.

Znači ne može da se zaobiđe život nas koji imamo invaliditet i interakcija sa ovim što je nezapamćenih razmera. Ponekad, a možda i češće nego drugi, moramo kod lekara, zbog drugih stvari a da nije Kovid.

Tako ja dobijem fiks ideju da uradim audiometriju. Iako su mi pametniji od mene kazali, neeeeemaš prava na nižu cenu slušnog aparata, nisi ti baš toliko gluva za one koji određuju ko ima pravo na to🤔 ne...odem ja u tu avanturu, koja podrazumeva prvo odlazak kod lekara opšte prakse.

Dom zdravlja blok 44 Novi Beograd. Zaključana vrata iz prizemlja. Kažu može samo na glavni ulaz. Tamo rampa da se strmekne i neko sposobniji a kamoli ja smotana.

Nista, zovem ja tamo neki broj telefona Doma zdravlja 

☎️Ja sam u prizemlju u invalidskim kolicima sam, može li neko od obezbeđenja da otključa vrata

👹📞jeste vi sami došli?

☎️Sama

📞Ne znam ako budem našla obezbeđenje.

😥 Ništa čekam.

Sidje zaista majstor koji ima ključ, otključa mi i kaže: 

Jesi ti dosla sama?

Jesam

Dobro, vidi, ja radim do pola dva, ako ostanete kasnije, neće imati ko da ti otključa. 

Hvala požuriću.

👩‍🦼🏃

Zaista sam brzo završila ali...avaj audiometriju rade na drugom mestu, tamo gde je i Kovid ambulanta.

Ali ja se zainatila...

Parkiram jedva blizu te ambulante i vidim situacija sledeća:

Ulaz gde je rampa, gomila ljudi, čekaju na test oni koji imaju simptome.

Ulaz gde može da se ode na preglede a da nije test za kovid, šest stepenika! Iza neka velika vrata.

Gde da se derem ovde niko me neće ni čuti.

🤔🤔

Vidim ima i jedna treća vrata ulaz sa nekim manjim stepenikom, ali otvorena vrata...ulaz za ne znam ni ja za šta.

Odem do tamo i sa vrata viknem

Izvinite!👋

Naiđe jedna žena pola u uniformi medicinske sestre pola u civilu.

Kažem, ja treba da idem na pregled ...bla bla...rampa...bla bla... stepenike...bla bla...kako da udjem.

Jedva žena shvati šta joj pričam pa kaže

Jeste vi sami došli?

Sama.

Sačekajte, Slaaaaaviceee!!! 

Pojavi se jos jedna žena.

Kako da ode( kao neki bezlični oblik, da ode...) na onaj ulaz, bla bla ne može da udje...bla bla.. stepenice

Uh, kaže ova, pa da li je sama došla, pa šta je sada našla da pregleda uši. U ovom( teškom) trenutku. Ccc...

Nista, pričaju one o meni u trećem licu, kao da nisam tu.

Dobro, kaže ona prva sada meni, ja ću zvati neko tamo će vam pomoći. Idite do onog ulaza gde su stepenice.

Odem.

Zaista na vrhu stepenika jedna sestra me čeka.

Jeste došli sami?

Sama, a već me živa sramota što sam sama krenula ko da sam neko siroče bez igde ikoga. I malo mi stala knedla u grlu, bilo mi žao sebe.😥😔

Došle još dve sestre. Krene priča kako da udjem, ne mogu one da me nose.

E mislim se izem ti Vesna i uši i pregled i sve ti izem glupa ženo. Ali sada nema nazad.

Kaže jedna, najpametnija kao

Pa neka prodje preko rampe , ulazi su povezani pa do lifta ovde.

Druga ciknu, neeee pa da se raširi infekcija.

Realno slažem se, mislim se u sebi, nikakva audiometrija me ne bi naterala da se izlažem takvom riziku.

Reše one ovako:

Pozvali su majstora, nekog u plavom mantilu, a majstor jos jednog onako baš jakog. Došli oni.

Pitaju naravno da li sam došla sama, ponesoše me uz te stepenike, kažu ovde je lift, idite na prvi sprat pa kada sve završite sestra će nas pozvati da vas spustimo.

Kako bilo završih ja taj pregled.

Došla sam kući, sama naravno, iz frižidera izvadila.

Pečurke, šargarepu, krompir, luk, sve skuvala dodala neku sitnu testeninu, jabukovo sirće i toplo pojela da mi nahrani hladno srce posle svega gore navedenog.

Ima jedna priča o tri mudraca koji jedu kiselu čorbu, ali o tome drugi put.

Recept za čorbu  i mnogo toga još, imate na instagramu Kuhinja_bez_granica