teško skoro nemoguce

Hajde da putujemo? 

Kazala je jednom prilikom pre par godina, moja sada već punoletna kćerka.

Gde bi smo išle?

Šta znam, negde po Srbiji.

Okej, hajdemo na produženi vikend da vidis Golubačku tvrđavu, manastir Tumane, divnu Djerdapsku klisuru. Krenemo u subotu, pa spavamo negde tamo pa se vratimo u nedelju

Sjajno, obradovala sam dete

Kada smo se to dogovarale bila je sreda. Ona je bila podstaknuta da uči tih dana, srećna jer putujemo za vikend a ja sam se dala u akciju da organizujem putovanje.

I tako...✍️☎️

📞Dobar dan, htela sam da rezervišem dvokrevetnu sobu za subotu.

📞Naravno kada dolazite, na čije ime? čuo se ljubazni glas s druge strane.

📞Samo momenat, na sajtu piše da imate sobu prilagođenu za osobu sa invaliditetom. Takva mi soba treba, jedan od gostiju je korisnik invalidskih kolica.

Tajac s druge strane

📞Izvinite, moram da proverim.

Posle nekoliko minuta 

📞mislim da je na sajtu neka greška, mi nemamo sobu koja je prilagođena za osobu koja je korisnik invalidskih kolica.

📞Okej, kao navknuta na takve situacije, ja ne odustajem

📞da li su vam sobe na spratu?

📞Da, kaže ljubazni glas s druge strane, a nemamo lift.

😥Sada sam odustala 😔

Krenem u potragu, hoteli, hosteli, privatni smeštaj, iznajmljivanje apartmana, stanova na dan, iznajmljivanje vikendica itd.

Cela oblast Srbije od Požarevca preko Velikog Gradišta, Golupca, Kladova, pa u krug preko Negotina, Majdanpeka i Bora izuzev Borskih jezera i hotela u Zaječaru, nema ali N.E.M.A nista pristupačno da bi neko ko je u invalidskim kolicima, prespavao ili išao do toaleta.

Ovde govorimo o mnogo kilometara, mnogo sati putovanja, govorimo o divnim pejzažima, govorilo o šteti da nekome taj deo Srbije nije omogućeno da vidi. Takodje govorimo o tome da sam detetu obećala divan vikend😒😥

Ništa... neću odustati. Idemo, putovaćemo, neću piti vodu, moliću Boga da kola i ja izdržimo. Od ujutru do uveče, nema toaleta, ići ćemo pomalo okolo naokolo i spavaćemo u Zaječaru, pa ćemo sutradan nazad za Beograd, ali autoputem pa ima bar OMV pumpa gde ipak ima prilagođen toalet 😉

Spremile smo sendviče u kifli, neke grickalice i dobru muziku za put.

Preko Požarevca do Velikog Gradišta, preko Golupca pa Djerdapskom magistralom do Kladova i uzbrdo uzbrdo uzbrdo do Zaječara, obidjosmo nas dve pola Istočne Srbije bez pristupačnosti za spavanje i toalet za nekoga ko je korisnik invalidskih kolica, ili star ili se teže kreće, ili je polomio nogu

(dobro šta će taj na proputovanju)

Ali sutradan za doručak dobismo takozvani Homoljski tanjir, sa kačamakom, slaninom, homoljskim sirom, tako da je povratak kući bio pesma.