Cookies
Skloni se da teta prodje!
Ili idu ispred mene, lagano šetači, odjednom poskoče ako me vide iza njih.
Jao, izvinite nismo vas primetili 😔
Pa stanu pokraj šetališta u stavu mirno ( i skoro da mi smešno, samo što ne salutiraju)
Zašto!?? Zašto kad je šetalište dovoljno široko, da se zaobiđemo?! Zašto zaboga miloga, ne mogu normalno da izadjem na ulicu, da mi je skaču ispred mene, da mi ne sklanjaju decu da ih ... ne pogazim, valjda, šta li!?
Kao da mi je cilj da gazim decu po šetalištu.
Kada se ikada to dogodilo...da u novinama piše naslov:
Prolazila osoba u električnim invalidskim kolicima, pogazila baku ili dete na šetalištu
Nikada naravno!
Ali da ne bi suviše zakerala dotaći ću se jednog događajčića.
U ovoj priči sam bila u običnim kolicima, parkirala na jednom jedinom slobodnom mestu za osobe sa invaliditetom, otišla do banke i silazim sad nazad liftom. Tržni centar, ravan, sve glatko, pristupačno, uživancija jedna. Urtča odjednom u lift za mnom mlada žena sa detetom.
Izvinite, jel Vam treba pomoć?
Pa ne...u liftu smo, zar ne?
Pa kad izadjemo, kaže ona.
Mislim da ću sama, hvala Vam.
Da pomogneš teti, kaže ona detetu, vidiš ovako držiš je za ručke od kolica i guraš.
Dete gleda belo, baš je boli uvo da misli o toj temi o kojoj joj majka priča, u glavici su joj igračke, telefon sa aplikacijom sa crtaćima....
Ali mlada majka uporna.
Utom spustio se lift, otvorila vrata...
Navali ona na moja kolica da bi pokazala detetu kako da me gura i pomaže.
Ja se branim:
Molim vas ne treba!😒
Iju kako ste neprijatni, kaže ona, nastavi prema izlazu, demonstrativno.
Meni loše, ulazim u svoja kola, stavljam, kolica ustaljenim načinom, skidam točkove stavljam na zadnje sedište, sklapam kolica, stavljam na suvozačko. Kad... pade mi pogled na auto, dva mesta, invalidska, pored mog. 😤
Ista mmlada mama iz lifta, ulazi u auto, sa sve kesama i onim istim detencetom.
I ne dade mi djavo mira.
Upalim kola, stanem pored njih:
Znate, mogli ste da parkirate na mesto koje nije namenjeno osobama sa invaliditetom. TO bi detence više vaspitalo kako pomoći, nego što ste pokazivali kako mene da gura u kolicima.😒
Jao kad skoči mlađana mama pa krene da se nervira.👹
Ja sam ovde sa detetom!!! Najlakše je iživljavati se na nama, nemoćnima. Gde da parkiram? Vidite koliko ima mesta za vas invalide?! A za nas...nema.
Auh...zatvorila sam prozor, krenula dalje ka izlazu iz tržnog centra, da ne učestvujem u ovom skandalu, ko zna koliko će trajati taj njen govor.
Srećom imala sam kolačić u jednoj kesici u rancu, pa sam ga pojela na semaforu i bilo mi je opet super.
Kolačići
Umesiti testo od po 100 gr šećera, ovsenih pahuljica, brasna, maslaca i jednog jajeta. Podelite testo na kolačiće stavite odozgo suvo grožđe, pecite na 180 stepeni u plehu na koji ste stavili papir za pečenje.
Kolačići mogu da stoje više dana. Ako izdržite da ih ne smažete odmah.
Ponesite sa sobom u kesici i pojedite kolačić kad vam život servira nešto gorko.
Ilustracija http://www.crid.org.rs/preuzmi/
By Jelena Jeremić
Коментари
Постави коментар