Život 👩‍🦽👩‍🦼👩‍🦯🦸i još ponešto

Hajde da putujemo?  Kazala je jednom prilikom pre par godina, moja sada već punoletna kćerka. Gde bi smo išle? Šta znam, negde po Srbiji. Okej, hajdemo na produženi vikend da vidis Golubačku tvrđavu, manastir Tumane, divnu Djerdapsku klisuru. Krenemo u subotu, pa spavamo negde tamo pa se vratimo u nedelju Sjajno, obradovala sam dete Kada smo se to dogovarale bila je sreda. Ona je bila podstaknuta da uči tih dana, srećna jer putujemo za vikend a ja sam se dala u akciju da organizujem putovanje. I tako...✍️☎️ 📞Dobar dan, htela sam da rezervišem dvokrevetnu sobu za subotu. 📞Naravno kada dolazite, na čije ime? čuo se ljubazni glas s druge strane. 📞Samo momenat, na sajtu piše da imate sobu prilagođenu za osobu sa invaliditetom. Takva mi soba treba, jedan od gostiju je korisnik invalidskih kolica. Tajac s druge strane 📞Izvinite, moram da proverim. Posle nekoliko minuta  📞mislim da je na sajtu neka greška, mi nemamo sobu koja je prilagođena za osobu koja je korisnik ...

Kako sam u prošlom tekstu napisala, da se ne ponavljam, osobe sa invaliditetom, teško da bez neke jake pripreme, odu na neko putovanje. Ipak ima nekih caka koje treba pratiti da bi ste sebi omogućili putovanje a da vas ne košta suvog zlata, zdravlja itd. Unapred budite spremni na to, da se mi često vraćamo s putovanja malo ugroženijeg zdravlja (najčešće oderemo kožu a da ne osetimo, dobijemo dekubitus ili u najgorem slučaju trombozu) a bez blamova se ne putuje ionako🤭Dakle za to smo se spremili 😎  Kuda ćemo 🤔 🎡🎢🏝️🗻⛵ Planiranje  putovanja je manje više slične kao i za osobe bez invaliditeta: 1. Pratite sajtove kluba putnika. Da ne redjam sada koji su to sve sajtovi, ukucajte na google pretraživač reči klub putnika forumi, blogovi i sl.  I sve će vam se izlistati lepo. Ako govorite engleski ili neki drugi jezik ukucajte u pretragu na tom jeziku, tako se povećava verovatnoća da ćete naići na klub putnika sa invaliditetom. Ipak pošto su za naše podneblje drugačije prip...

Pristup svemu i svačemu koliko god maštala da sam slobodna i srećna zbog te slobode ( koja je, složićemo se, najveće bogatstvo) ako ste osoba sa ograničenom pokretljivošću, ta maštanja ostaju samo u domenu vaših snova.🌛🌝 Osnovni problem 🙄( i već dokazano činjenično stanje) je u tome, što iako ste neko ko rado provodi vreme u društvu, vas društvo zapravo odbacuje time što vam nije prilagođeno okruženje.  Čak iako je prilagođeno to je delimično jer uvek ima neka caka. Hajde, da krenemo na put od Beograda do Ivanjice i da ostanemo malo u Ivanjici ⛰️ 1. Auto pristupačan, vozač ste, ručna komanda ugrađena u vašoj režiji, al' aj sad da ne sitničarimo.🚙 2. Plan puta: sjaaaajan auto put koji ide od Beograda do Požege! Posle Požege još uvek se ide putevima koji nisu stari ali...  Iako auto put Miloš Veliki od Beograda do Požege ima poneko stajalište⛽ gde ima prilagođen toalet za osobe sa invaliditetom( gde čistačice redovno ostavljaju četke i metle, ali to je bio proble...

Bilo jednom jedno vreme, u vremenu kada se živelo bez maske na licu i putovalo se po svetu poslom ili turistički. Bilo jednom daaavno jedno vreme, u vremenu kada smo se u Srbiji zalagali za neke veoma napredne zakone za osobe sa invaliditetom i kreirali ih upravo mi, koje najviše ta tema dotiče.  E, u tom vremenu jedna medjunarodna organizacija je primila u svoje punopravno članstvo naše udruženje iz Srbije iz Beograda. Tako smo mi kao članovi i partneri pozvani na konferenciju u Triennale u Milano, tema Dizajn za sve, turizam za sve!  Zapravo ta priča, dizajn za sve, inkluzivni dizajn, pristupačnost za sve ljude bez obzira na godine i sposobnosti, je jedna široka tema, ali ovde ja samo pišem neka svoja viđenja događaja i sopstvena iskustva, pa ne bih sada o tome. Što ne znači da neću u nekom sledećem tekstu. Elem, pozvani smo na konferenciju u Milano, a još i da držimo jednu sesiju o pristupačnom turizmu u Srbiji😀😀😀Kakav entuzijazam dragih nam prija...

Ništa o nama bez nas drugi deo: Nas je poslao psihijatar (Ovo  je naslov teksta koji predstavlja uvod za ovu priču, ako niste čitali tekst pre ovog a vi ga pročitajte ☺️) Sažeto...posao su kolegi i meni 2003/4 bila  neka silna putovanja po istočnoj Srbiji.  Mapirana mesta su nam bila Boljevac, Majdanpek, Zaječar, Knjaževac...Tada su  neke donatorske ideje ( kao sada pa nisu) bile, da se u tim malim sredinama, pomogne onima koji bi se uključili u stvar koja podržava ljudska prava i sl.  Mi smo išli s idejom vodiljom, "neka podrzimo i samo jednu jedinu osobu, uradili smo više nego što je uradjeno" do sada tj do tada. Preko kontakta većih udruženja, nadjosmo jednog čoveka koji vodi neko udruženje slepih...i sam slep, da nas upozna, sa kako je on to kazao, veoma naprednim članom udruženja slepih, iz Majdanpeka. Iz Beograda smo putovali stazama i bogazama jer naš vozač je dobio neku mapu da se ne ide autoputem, već preko Malo Crniće i Kučeva i ko zna koji...

Jedne godine, pre mnogo mnogo godina, kao da je bilo u nekom drugom životu, radila sam sa kolegom iz Udruženja studenata sa hendikepom na nekoj pripremi nekog projekta. Elem, bio nam je zadatak da putujemo po Srbiji 😁 u razna manja mesta, da bi smo dobili neke informacije o tome kakva je pristupačnost, da li ima nekoga ko bi pokrenuo neko svoje novo udruženje osoba sa invaliditetom.  Sve sa sloganom Ništa o nama bez nas!  Nekada je to bio hit. Palili smo se na to, imali smo abmbicije i ideje da će nas neko slušati. Da će nas neko pitati, da ćemo u saradnji sa donosiocima odluka u lokalnim manjim sredinama pa tek kasnije u većim, praviti čuda. Jer mi znamo da li je nešto za nas pristupačno ili nije. Mi znamo kako je teško kad negde ne možeš da uđeš, koliko je ponižavajuće da te unose kao nameštaj uz stepenice. Kao mislili smo tada izboricemo se da nas pitaju, da mi kažemo, ne ne ne.. ovo nije pristupačno, pravili smo standarde... igrali se žmurke sa državom koja se učila od na...