Pa sad putuj nekuda

Pristup svemu i svačemu
koliko god maštala da sam slobodna i srećna zbog te slobode ( koja je, složićemo se, najveće bogatstvo) ako ste osoba sa ograničenom pokretljivošću, ta maštanja ostaju samo u domenu vaših snova.🌛🌝
Osnovni problem 🙄( i već dokazano činjenično stanje) je u tome, što iako ste neko ko rado provodi vreme u društvu, vas društvo zapravo odbacuje time što vam nije prilagođeno okruženje. 
Čak iako je prilagođeno to je delimično jer uvek ima neka caka.
Hajde, da krenemo na put od Beograda do Ivanjice i da ostanemo malo u Ivanjici ⛰️
1. Auto pristupačan, vozač ste, ručna komanda ugrađena u vašoj režiji, al' aj sad da ne sitničarimo.🚙
2. Plan puta: sjaaaajan auto put koji ide od Beograda do Požege! Posle Požege još uvek se ide putevima koji nisu stari ali...  Iako auto put Miloš Veliki od Beograda do Požege ima poneko stajalište⛽ gde ima prilagođen toalet za osobe sa invaliditetom( gde čistačice redovno ostavljaju četke i metle, ali to je bio problem i i Italiji, pa isto hajde da ne sitničarimo) kada skrenete sa auto puta kod mestu Požega o pristupačnosti ovog tipa više nema razgovora. Skrenete od Požege prema Arilju i pošto i dalje nemate pristupačan toalet vi zapravo jedva dočekate da ste stigli na odredište, u Ivanjicu!
Ali avaj!
3. Smeštaj i slične poteškoće. Ivanjica ima banju koja je poznata kao banja anemija, jer je odlično mesto za lečenje tog problema. Na stranu da je objekat relativno star ali... sobe imaju smeštaj koji je apsolutno nezadovoljavajući ako ste osoba koja koristi invalidska kolica. Čak iako pre putovanja pokušate da dogovorite šta vama tačno treba. Toalet i tuš...zaboga😏 dobićete neke nesuvisle odgovore odgovornih osoba za zakazivanje smeštaja. Ali će vam više puta naglasiti da je u cenu sobe uračunat jedan lekarski pregled a vađenje krvi plaćate sami🥳
Druga opcija: Takođe, Ivanjica ima jedan hotel u samom centru, koji ima prilaznu rampu, takodje ima lift do soba i sjajno ljubazno osoblje, koje će vam izaći u susret da dobijete apartman, po istoj ceni obične sobe. Jer su u hotelu svesni da u invalidskim kolicima ne možete da boravite u običnoj sobi. Sve je sjajno osim cake od 20 tak santimetara, koji će vam zafaliti da kolicima udjete u toalet.
Svaki sledeći smeštaj u Ivanjici je jos nepristupačniji.😤
Tako da kao zaključak, ovog malog osvrta na slobodu kretanja ostajte i maštajte( ostaj disi ni za disi nisi)
Ako imate najdraže 🥰i najmilije😘 u Ivanjici a imate i svoj problem ograničenja u kretanju, to rešavajte na sledeće načine:
A: trpite!
B: skrenite sa auto puta u Čačak a ne u Požegu jer Čačak ima tržne centru gde postoji prilagođen toalet za korisnike invalidskih kolica
C: spakujte dvoja kolica!👩‍🦽👩‍🦽 Smeštaj u ovom hotelu u centru Ivanjice je zaista relativno zadovoljavajući a ovu caku sa uzanim vratima  toaleta rešite tako što će jedna kolica da vam stoje U toaletu a jednim se krećete. Onda se kod vrata toaleta sa ovih prvih, bacate na ona druga U toaletu. I tako nazad. Kapirate!? Tako i nikako za sada drugačije.🙃🙂
🤔 zapravo imalo je i jedno super rešenje da se iznajmi stan u glanc novoj zgradi u centru Ivanjice. Sve pristupačno najbolje moguće. Od garaže do lifta, od ulaza do toaleta. Ali naravno baksuzu, kao što sam ja se tako nešto uvek normalno desi, da čovek više ne iznajmljuje taj stan 😥🤦

Коментари

Популарни постови са овог блога

Samotraki dodir netaknute prirode

teško skoro nemoguce

Putovanja ah😻...ta putovanja